Ovo je rezervna varijanta, ako ona u attachments nije doûla. Molim Vas da mi javite.

Da li Kapija postaje dijalogom?

Ovo bi se moglo nazvati ãPri�om o po�etku pri�anja ili prihva¾anja krivice ili shvatanju iste srpskog naroda, srpskog politi�ara, srpskog graÝanina, intelektualaca, vojnika za ono ûto se desilo na Tuzlanskoj kapiji, Bosni, Balkanu. Ova pri�a bi sve do prije jednu godinu vjerovatno bila iluzija, a �ak i meni koji ovo piûem ili bolje re�eno prenosim i sada izgleda iluzorno, meÝutim nije. To je jednostavno kazano trilogija o Balkanskom mentalnom sklopu, Tuzlanskoj kapiji i o politi�kim promjenama u Srbiji. A pri�a se deûava 26. maja 2001. godine, nigdje drugo do centru iz kojega je Balkansko zl�ëo i poteklo, u Beogradu.

Author: Edis Hodõi¾

RADIO B92 subota, 26.5.2001.Gosti: Ozren Paljevic, Sejfudin Tokic, Selim Beslagic, premijer Zoran Djindjic, Advija Ziga Voditelji: Antonela Riha i Jasna Jankovic

B92: Vijest da se juce navrûilo sest godina od masakra 71 mlade osobe u centru Tuzle bila bi samo jedna u nizu dnevnih informacija da ona nema i nekoliko svojih posrednih ali sustinskih poruka. Jedna od njih, mozda ne najvaznija ali u svakom slucaju simbolilcna, jeste da se audio snimak dokumentarnog zapisa o tom dogadjaju tuzlanske televizije vise ne nalazi u posedu Radija B92, iako je 25. maja 1996. godine emitovan bas na ovim talasima i izazvao reakcije o kojima se i danas govori. Druga poruka jeste da se o dogadjajima poput ovih u Srbiji javno pocelo govoriti, kao sto je to bilo u cetvrtak u Cacku na tribini koju su organizovali Gradjanski parlament Srbije i G17 plus. I treca dimenzija ove informacije jeste da drugu subotu za redom u "Katarzi" govorimo o Tuzli koja je posle Sa�òrajeva, cini se, steciste ljudskih tragedija i ljudskog zla u Bosni i Hercegovini. Dakle, 25. maja 1995. godine u centru Tuzle je od granate ispaljene sa polozaja snaga bosanskih Srba stacioniranih na planini Ozren poginula 71 osoba a 174 ih je ranjeno. Svi su bili mladi i, ukoliko je to vazno, medju njima je bilo i Srba, i Hrvata, i Boûnjaka. Oni su sahranjeni na zajednickom groblju u gradskom parku a godisnjica te tragedije obelezava se molitvom sa najblize dzamije i zvonima sa katolicke i pravoslavne crkve u 19 i 55. Svako vece u isto vreme u delu Tuzle pod imenom "kapija", gde se devet ulica spaja u trg, simbolicno se pale posebna svetla. Mi smo pokusali da do dokumentarnog zapisa o ovoj tragediji ponovo dodjemo i uz obecanje da necemo odustati emitujemo delove reportaze kolega iz produkcije Video-nedeljnika snimljene sest meseci posle. Gordana Susa i Nadezda Gace nazvale su je "Tuzla izmedju krvi i soli" a prvi koga cete cuti jeste tada devetnaestogodisnji Ozren Paljevic kojeg je od granata�ö spasila slucajnost.Paljevic: Pet ljudi je leglo na mene dolje, i nista nisam vidio. Oblak prasine i nista ne cujete od eksplozije. Mi smo uletjeli u obliznju zgradu, tu se malo primirili. Nisam cuo nikakve jauke, nista, to je bio tren. Odjednom sam vidio ispred sebe covjeka, uhvatio se za glavu, bio je normalan kad je dosao, uhvatio se za glavu i pade dolje. Postala je nasa svakodnevica ovaj rat. I granate i sve to. Mi uopste o tome ne pricamo. Pricamo o nekim stvarima koje su bile i koje ce biti, koje gledamo na TV-u. Cudno je to, sve je to doslo, ovaj rat je isto kao neki akcioni film koji sam gledao prije rata, pa je to u pocetku bilo zanimljivo ali kasnije je pokazao svoje lose strane. Da sijecem drva u ovom parku, nikada mi nije palo na pamet prije, ali morao sam, zima, mora se. Sta smo sve radili da bismo prezivjeli. Nikada mi ne bi palo na pamet da jedem mekinje i tako nesto. Ali, eto, sada je malo bolje i drzimo se nekako, mada smo mi endemi, Tuzlaci nestaju. Ima nas, ali i nema nas.Svi me �øpitaju otkud je to Ozren, ja se salim pa kazem da je tata volio vaterpolo, Ozren Bonacic je onaj vaterpolista. A Paljevic??? Pa... nije meni i mojoj raji to vazno, ja se uglavnom druzim s tim tuzlanskim svijetom koji ne mari za to. Medju nama sigurno nema problema, ali kada udje tu neko drugi, malo zatucaniji, onda ima. To su uglavnom ljudi koji su sisli sa brda pa ne znaju kakav je kulturni zivot, i kakvi smo mi bili nekad. Oni su puni para, otvorili mesnice i tako to, a mi nemamo para, pa smo mi klosari. Mi sjedimo ispred, a oni u kaficu.B92: Sejfudin Tokic i Selim Beslagic su se te 1995. godine nalazili na celu tuzlanske opstine. Njihov uticaj danas je mozda i veci. - 25. maj je jedan od najtragicnijih dana u Tuzli, dana kada je na desetine mladih, najmladjih ljudi, onih kojima je bila namenjena perspektiva i buducnost Tuzle, poginulo od granate i cinjenica je da se i u tim trenucima pokusala instrumentalizirati smrt tih mladih ljudi, da su nazalost postojale snage koje su zeljele te mlade ljude ra�úzdvojeno sahranjivati itd. i cinjenica je da je u tom trenutku proradio taj otpor da ljudi traze da oni budu zajedno sahranjeni na jednom mjestu. Dovoljno je bilo to da su se ljudi za tako normalne stvari i tada morali boriti politicki, dakle, morali su se boriti za jednu normalnu sahranu. Kao sto je bila bolna ta krv, ta cinjenica da ta granata, ja sam ubjedjen, i nije bila slucajno upucena prema Tuzli. - U narodu postoji jedna prica da krv i so nikada nece moci, i ako se uzme ta cinjenica da Tuzla ima soli, i ako se zna da se stvarno i u Drugom svjetskom ratu u Tuzli nije dogodio genocid, iako je prijetio genocid srpskom narodu, tadasnji muftija tuzlanski je rekao Pavelicu da ukoliko se ijednom Srbinu u Tuzli nesto desi, da ce imati citav muslimanski narod protiv sebe. To je doprinijelo da u Tuzli nije bilo genocida niti je bilo ikakvog stradanja srpskoga naroda. Medjutim, i ovaj puta ja moram naglasiti - mi smo, kad smo osjetili opasnost, mi smo se organizovali i pozvali sav narod da se pripremi za o�ûdbranu Tuzle. Do poslednjeg momenta mi smo razgovarali sa pripadnicima bivse JNA koja nas je razocarala i izdala, moram da kazem, i trazili smo da se skupa branimo od nadolazeceg fasizma. B92: Da li smo spremni da prihvatimo cinjenicu da u ratovima na prostorima bivse Jugoslavije nismo bili samo zrtve vec, nazalost, da su ljudi iz Srbije u nase ime cinili zlocine. O tome je za RTV B92 agencija "Stratedzik marketing" uradila obimno istrazivanje na uzorku od 2.200 ispitanika. Za Radio B92 o rezultatima ovog istrazivanja govori Srdjan Bogosavljevic, a pre njega je za Katarzu B92 o zlocinu u Tuzli govorila i Svetlana Broz.Broz: Svi oni koji beze od istine, koji beze od suocenja sa tim sta se dogadjalo na prostorima bivse Jugoslavije u kojima je prolivena krv, bez obzira na to kojoj etnickoj skupini pripadaju, po meni beze iz jednog osnovnog razloga, a da pri tome nisu bili ukljuceni u sve to zlo koje se dogadjalo, nego su bili po strani. Oni ni danas, deset godina kasnije, ne zele da znaju sta se dogodilo. N�ûe zele zbog toga sto kada saznaju istinu moraju sebi postaviti prvo pitanje: "A sta sam ja ucinio da do toga ne dodje?" Iz straha od suocavanja sa samim sobom, iz straha od nemanja odgovora na to pitanje, ili imanja odgovora ali pri tome taj odgovor nije nimalo pozitivan po njih, oni odbijaju da znaju sta se u stvari dogodilo. Godine 1998, kada sam u Beogradu pisala pricu, svedocenje o stravicnoj tragediji koja se dogodila u Tuzli 25. maja 1995. godine, kada je jedna granata pala na glavni gradski trg i ubila 71 mlado ljudsko bice, prosek stradalih je bio 21,5 godinu, najmladja zrtva je imala nepune tri godine. Pri tome je ranjeno jos 124 mladih ljudi koji su u toj proljetnjoj veceri izasli napolje ne bi li se skupili u nekom trenutku, u predahu izmedju dve granate i razmenili neku ljudsku rec. Pisuci o tome dozivela sam da je u moju kucu usla poznanica koja je rodjena Beogradjanka, imala je 50 godina, dvoje odrasle dece, diplomirani ekonomista. Pitala me je sta radim. Ja sam joj objasnila. Ona je postav�üila pitanje, iskreno zainteresovana, odakle je pala ta granata. Kada je dobila odgovor da je granata pala s Ozrena, sa srpskih polozaja, stavila je ruku na grudi i jos iskrenije iznenadjena zapitala me je: "Zar su Srbi to radili?"Bogosavljevic: Pocetak rata u Bosni i Hercegovini skoro 90% ispitanika vezuje za '92. godinu i preko 50% vezuje za april, kada se u sustini oficijelno racuna pocetak rata, ali kada ih pitate za dogadjaj koji je oznacio pocetak rata, onda se vrlo cesto pominje pucanje na srpske svatove a ne pucnji snajperista na demonstrante. U Srbiji su ljudi vrlo cesto skloni da kazu i nesto sto ne znaju kao da znaju. To smo i ovde to videli. Mnogi su rekli potpuno netacne stvari kada smo ih pitali sta misle koliko je poginulo u Sarajevu, koliko je nestalih u Srebrenici, koliko je ukupno poginulo u ratovima, koliko je poginulo iz Srbije, koliko je nestalih. Ono sto je mozda cak najvece iznenadjenje za mene jeste tako visok procenat ljudi koji kazu "ne znamo". To su procenti koji se krecu od 50 d�üo 80%. Jednostavno, uopste nemaju ideju o redu velicina. Ja, naravno, ne smatram da red velicina cini najvazniju stvar, najvaznija stvar su nesrece tih ljudi. Ovo su vrlo konkretne nesrece, ali, ipak, kada jednu nesrecu pomnozite sa tri, nije isto kao kada pomnozite sa 3 miliona. Tri miliona ljudi je verovatno pomeren iz svojih kuca, uopste - o milionima se ne govori. U Srbiji se taj osecaj nema. Ono sto su osudili svi u Srbiji, svi relevantni, mediji, svi zvanicni koji imaju uticaj na javno mnjenje, ide u tom pravcu, to je javno mnjenje prihvatilo. Milosevic je krivac. On je kriv za sve sto se desavalo i nama i drugima, i tu jedino nema mnogo dileme, jer to je nesto sto je sada opsta poruka. Tamo gde nemamo opstu poruku nemamo jasnu reakciju javnog mnjenja. Informacije su veoma selektivno pustane. Imali smo gomilu informacija koje su bile u jednom pravcu pa su se onda pojavile informacije u drugom pravcu, i nemamo stavove, nemamo poruku. Tu vidimo kakvi su informisanost i znanje. Onda smo pustili da jeda�ün niz floskula, "Tudjman i Milosevic su pregovarali o podeli Bosne", znaci neke novinske naslove za ovih deset godina cesto ponavljane, da vidimo sta ljudi o njima misle. Novinske naslove u kojima su, nazovimo ih novinski naslovi, ti izrazi dogadjaja, opisi dogadjaja u kojima su Srbi na neki nacin pozitivni ili nisu negativni, za njih je velika vecina ljudi cula. Onda smo pitali da li veruju u to i jedna velika vecina veruje u te naslove, i dobar deo njih, ako se radi o necemu sto je pozitivno, to odobrava, ako nije pozitivno, onda ne odobrava, ali postoji jedan ocekivan stav. Medjutim, kada se radi o stvarima koje su negativne po Srbe, da li su Srbi proterivali Albance, da li su Srbi ubijali negde - culi su za takve stvari ali ne veruju u njih.Dolazimo do te kljucne kontroverze u celoj ovoj prici. Ko su krivci, ko su ti koji su krivi za ovo sto se desava i ko su oni za koje se smatra da su branitelji sprstva. Dakle, krivci - Tudjman, Milosevic, Izetbegovic. Svi ostali mnogo manje, Klinton, Olbrajt, Mesic�ü itd., ali Tudjman i Milosevic su ubedljivo na prvom mestu. Kada su heroji u pitanju jedini ko se spontano pominje kao heroj jeste Ratko Mladic. I skoro niko drugi. Pominju se Karadzic, Arkan, Milosevic, Pavkovic. Ne bas kao heroji, u stvari, pitanje je bilo - ko su ljudi koji su branili srpstvo. Kapetan Dragan, patrijarh Pavle, ali to je sve daleko manji procenat. Jedini ozbiljan procenat ima Mladic.Najznacajniji razlog za NATO intervenciju u Jugoslaviji jeste politika Milosevicevog rezima. Sve ostalo je nesto drugo, za sve ostalo su drugi krivi. Razlog su ekonomski interesi zapada, politicki interesi zapada, podrska separatistima, ali ipak je najcesci i dominantan razlog to sto je Milosevic radio kako je radio. To je jedan od pokazatelja koliko je Milosevic zavrsena prica sto se tice javnog mnjenja. Medjutim, kada ih pitamo da ocene vaznost nekih faktora i koji su to faktori koji su ubedljivo najvazniji za raspad Jugoslavije, onda je hrvatski nacionalizam na prvom mestu, pa Amerikanci u raznim verzijama�ü. Amerikanci ili NATO. Uglavnom separatizam i Amerikanci. Prihvatili su da je Milosevic kriv i kazu da je najvise kriv. Prvo sto im padne na pamet jeste da je Milosevic kriv, ali onda kada ih pitate ko je vise kriv, da li Milosevic ili medjunarodna zajednica - odgovor je da je, naravno, medjunarodna zajednica vise kriva jer to je ostalo od onoga sto se mislio deset prethodnih godina. "Aha, medjunarodna zajednica". Sad covek slusa Kostunicu, Djindjica, Svilanovica i kaze: "Milosevic je kriv, medjunarodna zajednica nam je prijatelj". A onda mu izadje iz secanja sta on sve o medjunarodnoj zajednici i novom svetskom poretku zna, onda se seti svih tih raznih prica koje su lansirane, pustene, prepricavane i optuze nekog drugog. Da su Muslimani u logorima drzali Srbe - 91% ljudi je culo i 96% od njih veruje u to. Da su Srbi iz kninske krajine i Pakraca morali da se bore kada je sahovnica stavljena - 87% je culo i 92% veruje u to, i ne samo sto veruje nego od njih jos 80% smatra da je to tako bas moralo da bude, �üoni to odobravaju. NATO je intervenisao samo zato sto smo se mi kao Srbija suprotstavili novom svetskom poretku. Za to je culo 80% a u takvu cinjenicu veruje 66% ljudi a odobrava sukob sa NATO-om tek 2,8%. Vojska se povlaci iz Hrvatske i ostavlja oruzje Srbima, vecina za to nije cula, ali oni koji su culi veruju u to i smatraju da je to u redu. Obrnuto, ono sto se nekako pripisuje kao krivica Srbima, procenat onih koji su culi brze opada i veci broj ne veruje nego sto veruje u takve stvari. Dakle, u Sarajevo je bacena granata sa srpskih polozaja, to je jedno od karakteristicnih mesta kada se govori o srpskim zlocinima, 80% ljudi je za to culo, 20% nije culo uopste za to da su Srbi gadjali. Dakle, nisu gledali, nisu slusali, nisu dosli u kontakt s informacijama koje su tako nesto pominjale, ali u informaciju da su Srbi granatirali Merkaleveruje samo 11%.Ovo jeste slika Srbije, a ona je nekonzistentna zato sto je takva Srbija. Srbija je trenutno nekonzistentna i to po dve dimenzije. Prva dimenzija jeste u s�üamoj podeli populacije, u tim procentima koji se odnose na citavu populaciju vi imate dve potpuno ortogonalne populacije potpuno suprotstavljenih stavova. To je populacija tvrdih antimilosevicevaca koja je na nekoj trecini ukupne populacije, i tvrdih nacionalista koja je takodje malo ispod trecine. To su dve jako ciste slike. I imate tranzicionu populaciju koja je jako volela Milosevica, a sad jako voli DOS, Kostunicu, DSS, i ta tranziciona populacija je u razlicitom stepenu svoje tranzicije. Tu sada ima najrazlicitijih stavova, najrazlicitije sklopljenih informacija i kada pogledate cak i pojedinacno unutar te populacije ima mnogo nekonzistentnosti jer, jednostavno, nekonzistentnost je zapravo deo zadatka koji imaju mediji i rukovodstvo zajedno.Pitali smo ih da li nesto moze da im promeni stav. Veoma mali broj ljudi priznaje da nesto moze da im promeni stav sto je prilicno normalno, ali cak oni koji priznaju da im je neka cinjenica promenila stav to je uglavnom pitanje radikalizacije u bilo kom pravcu, s�ütvarno. Dakle, ako su bili nacionalisti oni su postali jos veci nacionalisti kada su nesto culi, ili ako su bili antinacionalisti, onda su to bili jos vise kada su nesto culi. Ljudi zapravo traze proces stvaranja stava a ne jasan momenat kada se on menja, kao sto smo videli da je mnostvo informacija, poruka promenjeno, promenjen je stav i prema Milosevicu, mnostvo informacija i mnostvo poruka o drugim stvarima nije doslo, dakle stav jos nije promenjen. Vrlo su lose obavesteni i relativno malo gledaju programe koji na tome rade, ali masovno su ljudi rekli da zele informacije, zele svedoke. Voleli bi da vide svedoke. Najvise bi voleli price ocevidaca, price svedoka, price onih koji su to doziveli. Tome su najvise verovali i u periodu kada nisu imali ozbiljnih informacija i to zele i sada. I ne smatraju sebe dobro obavestenim, sto mislim da je dobar prostor za pomak javnog mnjenja u pravcu nekakvog objektivnijeg sagledavanja. Tu ce uloga medija biti sigurno znacajna, u kom pravcu ce mediji to saopstavati, al�üi i u kom pravcu ce se lideri baviti ovim temama.B92: Da banalizujemo: Srbija veruje svedocima i onome ko je na vlasti. Razgovarali smo o odgovornosti sa premijerom Srbije Zoranom Djindjicem, a za zlocince je velika muka ako vec nemaju problem sa grizom savesti to sto se uvek pojavi neko ko zlocin prezivi, a on se zove svedok. Advija Ziga i Visegrad '92.Djindjic: To je nihilizam, zapravo, to sto neko hoce da kazemo "svi su Srbi u stvari fasisti i potrebna je jedna denacifikacija koju treba da sprovede neko sa strane, jer svi koji su tu, oni su u tome ucestvovali". Ja sam bio na Palama, ovaj tamo je bio... na kraju se to desi. Kakva je razlika izmedju toga sto je on bio komandir...B92: U pitanju je komandna odgovornost.Djindjic: Pa sta znaci komandna odgovornost?B92: Pa to je vrlo jasno definisano u pravu.Djindjic: Ne bih rekao. Pitanje je da li je on znao da se to desava i da li je on mogao da spreci da se to dogodi.B92: Da li je smeo da ne zna?Djindjic: To je onda Lajbnic. "Svi sve znaju a ako ne znaju t�¬rebalo bi da znaju." Ali u tom slucaju smo svi odgovorni. Zasto vi niste kao novinar koji je to trebalo da zna u to vreme kada su oni ubijani to objavili pa onda pokrenuli javnost? Znaci, i vi ste odgovorni kao i on. Ali mislim da to nije realno. Realno je identifikovati licnu odgovornost. Onaj ko je naredio i ko je prisustvovao davanju naredjenja i mogao to da spreci i onaj ko je to izvrsio. A onaj ko je to mogao da zna ali nije znao jer je bio na nekom drugom mestu, to je bio rat i u tom ratu, u principu, ako bi to bilo po komandnoj odgovornosti, onda bi sada 20.000 ljudi trebalo da bude po zatvorima. Ja ne znam ko bi ih cuvao po tim zatvorima jer i zatvorski cuvari bi bili u zatvorima. To je naprosto jedan nerealistican pristup.Ziga: Milan Lukic, koji zivi u Obrenovcu, koji je bio policajac, koji je se rodio i zivi i zavrsio je osnovnu i srednju skolu u Visegradu, u jednom visegradskom selu, doveo je jednu grupu momaka iz O�…brenovca koji su sebe nazivali Beli orlovi. U isto vreme dosla je jedna grupa seseljevaca, oni su sebe tako nazivali. Dosla je jedna grupa ne znam iz kog mesta, uglavnom su se zvali Garavi sokak. Oni su, prije nego sto su odlazili u kuce i kada su odvodili djevojke i devojcice, i muskarce, oni su se mazali nekakvim crnim farbama, ne znam sta je to bilo, uglavnom da se ne bi prepoznali njihovi likovi. Od 19. maja 1992. godine u Visegradu je nastao pakao. Svi oni koji su se nasli u gradu vise nisu mogli izaci iz grada. Grad je bio opkoljen, Srbi su imali mnogo oruzja, i ove grupe su dosle iz Srbije i Crne Gore, pomagale su domacim Srbima. Prva masovna ubistva su se desila na mostu Mehmed paûe Sokolovica na zloglasnoj cupriji i mi Bosnjaci, ako se ikada vratimo, najradije bismo taj most srusili jer je i '45. godine sluzio za pokolj muslimana. Prva masovna ubistva su se pocela desavati na tom�„ mostu. Hotel "Vilina vlas", nalazi se nekoliko kilometara od Visegrada, to je poznata visegradska banja, tu su odvodili djevojcice od 12 godina, najmladja je imala 12 godina, mlade zene, djevojke, silovali, dvije prezivjele imamo, dva svedoka. Jedna djevojka - Jasmina Ahmedspahic, koja je te '92. godine imala 18 godina, kada su je uveli u sobu da je siluju, skinuli su je, ona je skocila kroz prozor drugog sprata hotela i izvrsila samoubistvo. Uglavnom nisu uspjeli da je siluju. Mi Bosnjaci taj hotel nazivamo Hotel "Jasmina". Za nas vise nije "Vilina vlas" nego hotel "Jasmina" po toj djevojci. Njeno tijelo nikad nije pronadjeno.